Anarhistični portal


1. ataturk 4.11.2002	celoten tekst najdete na strani http://www.tao.ca/~kontrapunkt/k.html DOBRODOŠLI U PUSTINJU STVARNOG /WELCOME TO THE DESERT OF THE REAL!/ Slavoj žižek Poslednja američka paranoična fantazija je ona o osobi koja živi u malom idiličnom kalifornijskom gradu, potrošačkom raju, i odjednom počinje da sumnja da je svet u kome živi lažan, spektakl napravljen da ga ubedi da živi u stvarnom svetu, dok su ostali ljudi oko njega ubeðujuæi glumci i statisti u gigantskoj predstavi. Najskoriji primer ove teze je Peter Weir-ov "The Truman Show" (1998), sa Jim Carrey-em koji igra službenika u malom gradu koji postepeno otkriva istinu da je on junak 24-voro časovnog permanentnog TV šoua: njegov rodni grad je konstruisan na giganstkom studio setu, sa kamerama koje ga konstantno prate. Meðu njegovim prethodnicima, vredan je pominjanja Philip Dick-ov Time Out of Joint (1959), u kome glavni lik koji živi skroman svakodnevni život u malom idiličnom kalifornijskom gradu kasnih pedesetih, postepeno otkriva da je celi grad lažano isceniran samo da ga održava zadovoljnim... Ono što leži ispod površnog doživljaja filmova Time Out of Joint i The Truman Show jeste svest da je poznokapitalistički potrošački kalifornijski raj, u samoj svojoj hiper-stvarnosti, na neki način IREALAN, nesuptancijalan, odvojen od materijalne inercije. Stvar je u tome da nije samo Holivud taj koji kreira sliku stvarnoga života lišenog težine i inercije materijalnosti - u poznokapitalističkom konzumerskom društvu, 'stvaran društveni život' nekako sam po sebi zahteva atrakcije iscenirane prevare, sa našim susedima koji se ponašaju u 'stvarnom' životu kao glumci i statisti sa scene Ponovo, ultimativna istina kapitalističkog utilitarnog de-spiritualizovanog univerzuma je dematerijalizacija 'stvarnog života' samog po sebi, njegov povratak na spektralni šou. Pored ostalih, Christopher Isherwood izražava ovu nestvarnost američkog svakodnevnog života, kroz primer hotelske sobe: "američki moteli su nestvarni!/.../oni su promišljeno dizajnirani da budu nestvarni./.../ Evropljani nas mrze zato što smo se povukli da bi živeli unutar naših reklama, kao pustinjaci koji odlaze u peæine da kontemplatriraju." ----- Par godina unazad, serijal SF filmova poput Zardoz ili Logan's Run predskazali su današnju postmodernističku nezgodu šireæi ovu fantaziju na samo društvo: izolovana grupa živeæi aseptičnim životom u odvojenom području u potrazi za iskustvom stvarnoga života materijalne truleži. Hit braæe Wachowski, Matrix (1999) doveo je ovu logiku do njenog vrhunca: materijalna stvarnost koju svi mi doživljavamo i vidimo okolo nas je ona virtualna, generisana i koordinisana od strane gigantskog mega-kompjutera na koji smo svi mi nakačeni; kada se heroj (koga igra Keanu Reeves) budi u 'pravoj stvarnosti', on vidi opustošen pejzaž načičkan spaljenim ruinama ono što je ostalo od čikaga posle globalnog rata. Voða otpora Morpheus izgovara ironičnu dobrodošlicu: 'Dobrodošli u pustinju stvarnog!'. Zar to nije nešto slično onome sto se odigralo u Njujorku 11-og septembra? Njegovim graðanima je predstavljena 'pustinja stvarnog'- za nas, korumpiran od strane Holivuda, prizor i pogoci koje smo videli u kolapsirajuæim tornjevima ne mogu da nas ne podseæaju na najsrceparajuæe scene u katastrofama visoke produkcije. Kada čujemo kako je bombardovanje bilo totalno neočekivani šok, kako se nezamislivo Nemoguæe desilo, trebali bi se prisetiti druge katastrofe po definiciji sa početka 20. veka, onu Titanika: to je takoðe bio šok, ali je prostor za to bio veæ pripremljen u ideološkom fantaziranju, otkako je Titanik bio simbol moæi 19-o vekovne industrijske civilizacije. Zar isto ne stoji i za ovo bombardovanje? Ne samo da su nas mediji bombardovali svo vreme sa pričom o terorističkoj pretnji; ova pretnja je takoðe očigledno libidinalno investirana - samo se setite serije filmova od 'Escape from New York' do 'Independence Day'-a. Nezamislivo koje se dogodilo je bio taj objekat fantazije: na neki način, Amerika je dobila ono o čemu je fantanzirala, i ovo je bilo najveæe iznenaðenje. Upravo sada, kada se bavimo sirovim Stvarnim katastrofe, bi trebalo da imamo na umu ideološke i fanatazmatične koordinate koje odreðuju njegovu percepciju. Ako postoji neki simbolizam u kolapsu WTC zgrada, on nije toliko u staromodnoj predstavi WTC-a kao 'centra finansijskog kapitalizma', veæ, pre utisak da dve WTC zgrade stoje kao centar VIRTUALNOG kapitalizma, finansijskih spekulacija isključenih iz sfere materijalne produkcije. Razarajuæi efekat bombardovanja može biti iskorišæen samo protiv pozadine granične linije koja danas deli digitalizovan Prvi Svet od 'pustinje stvarnog' Treæeg Sveta. To je svesnost da mi živimo u izolovanom veštačkom svetu koji stvara predstavu da nam neki zlosutni agent sve vreme preti totalnom destrukcijom. Zar nije, stoga, Osama Bin Laden, osumnjičen za glavnog krivca bombardovanja, real-life dubler Ernst Stavro Blofeld-u, liku glavnog negativca u veæini James Bond-ovih filmova, umešanog u činove globalne destrukcije? -------- Bezbedna Sfera u kojoj amerikanci žive je dovedena u pitanje navodno pod pretnjom Spoljnjeg, terorističkih napadača koji su bezoseæajne kamikaze I kukavice, lukavo inteligentni I primitivni varvari. Kadgod pustimo takvo čisto zlo Spolja, trebali bi smo skupiti hrabrost da potvrdimo hegelijansku lekciju: u ovom čistom Spoljašnjem, trebali bi smo prepoznati destilisanu verziju naše sopstvene esencije. Za poslednjih pet vekova, (relativni) prosperitet i mir 'civilizovanog' Zapada je kupljen eksportovanjem bezoseæajnog nasilja i destrukcije u 'varvarsku Spoljašnjost: dugačka priča od osvajanja Amerike do pokolja u Kongu ------ ------ Ima delimične istine u primedbi obračuna civilizacija kojeg ovde imamo na delu - svedočeæi iznenaðenost prosečnog amerikanca: "Kako je moguæe da ovi ljudi imaju takvo nepoštovanje svojih sopstvenih života?". Zar nije naličje ovog iznenaðenja pre tužna činjenica da mi, u zemljama Prvog Sveta, nalazimo da je sve teže čak i zamisliti javni ili univerzalni Razlog za koji bi pojedinac bio spreman da žrtvuje sopstveni život? ----- Osim toga, predstava Amerike kao sigurnog neba, naravno, takodje je fantazija: kada je New Yorker kometarisao kako, posle bombardovanja, čovek ne može više sigurno šetati ulicama grada, ironija toga je bila da, i pre bombardovanja, ulice Njujorka su bile poznate po opasnosti da budete napadnuti ili, makar, opljačkani - ako ništa drugo, bombardovanje je izazvalo novi oseæaj solidarnosti, sa scenama mladih afro-amerikanaca koji pomažu starom jevrejskom gospodinu da preðe ulicu, scene koje su bile nezamislive par dana pre. ----- Mi još uvek ne znamo koje æe posledice u ekonomiji, ideologiji, politici, ratu, ovaj dogaðaj izazvati, ali je jedna stvar sigurna: SAD, koje su, do sada, predstavljale same sebe kao ostrvo pošteðeno ove vrste nasilja, svedočeæi stvari ove vrste samo sa bezbedne distance TV monitora, je sada direktno uključena. Pa je alternativa: da li æe se amerikanci odlučiti da ojačavaju i dalje njihovu 'sferu', ili da rizikuju iskorak iz nje? Bilo da Amerika bude nastojala da održi, čak ojačan, stav 'Zašto bi se nama ovako nešto dešavalo? Stvari poput ovih se ne dešavaju OVDE!", vodeæi ka više agresivnosti prema preteæem Spoljašnjem, ukratko: paranoičnom ponašanju. Ili æe Amerika konačno rizikovati zakoračivši iz fantazmatskog monitora koji je odvaja od Spoljnog Sveta, prihvatajuæi svoj pristanak u Stvaran svet, čineci dugo očekivani pomak od "Stvari poput ovih ne bi trebalo da se dešavaju OVDE!" ka "Stvari poput ovih ne bi trebalo da se dešavaju NIGDE!". Američki 'izlet iz istorije' bio je lažan: američki mir je bio kupljen katastrofama koje su se dešavale negde drugde. U tome leži prava lekcija bombardovanja: jedini način da se osiguramo da se to ne desi OVDE ponovo je da osiguramo da se to ne desi NIGDE VIŠE.

2. McHrozni 4.11.2002	Zanimivo, ampak ko sem hotel pregledati stran me je zvilo. To so neokomunisti, katerih edina razlika od ortodoksnih je drugačen prapor (rdeče črn namesto rdečega s srpom in kladivom). Miselnost, ideje in, da, tudi metode, so identične. Pa ravno dobro smo ugotovili, da zadeva ne deluje... McHrozni

3. ataturk 4.11.2002	Ali se ti ukvarjaš z vsebino tekstov ali pač s tem, da jih takoj predalčkaš po nekih bolj formalnih kriterijih. Žižek ni neokomunist in še manj anarhist. Je liberalni filozof.

4. McHrozni 4.11.2002	>Ali se ti ukvarjaš z vsebino tekstov ali pač s tem, da jih takoj predalčkaš po nekih bolj formalnih kriterijih. Žižek ni neokomunist in še manj anarhist. Je liberalni filozof. Z vsebino teksta sem se ukvarjal kolikor se pač s tem da ukvarjati, komentiral sem vir - internetno stran. McHrozni

5. Neznanec/ka 5.11.2002	Omenjeni članek je bil pred časom objavljen v Mladini v slovenščini: http://www.mladina.si/tednik/200138/clanek/slavoj/

6. ataturk 13.11.2002	Hvala za info. :)